Bujština
Sinoć se Jure oženija
Sinoć se Jure oženija. Priko gore za jednu divojku. Na put mu je drobna knjiga došla. Drobna knjiga z drobljen napišena. Da on ima na vojnicu pojti. „Jure brajne, kad ćeš doma dojti?” „Pred vrati je jedan suhi javor. Na njen sidi jedan crni gavran. Kad bu javor lipo za/ze/lenija. Kad bu gavran bilo perje zgoji. Ono bot ću ti z’ne vojnice dojti.” Još je Ana domišljata bila. Javora je vinom zalivala. Gavrana je pšenicom pitala. Još ni stalo lito ni po lita. Jutra danak na vrata je doša. „Dobro jutro, stara, mila majko. Kadi mi je verna ljuba moja?” „Ča biš stija verni ljubi svoji. Ni ga mumca/j/o bilemu gradu. Da ni se ni ljupci naljubila. Da ni se ni krilci na/j/ otkrija.” Poša ća je zdolu niz kamare. „Dobro jutroj Ana, ljubo moja. Jel’ istina ča je rekla majka.” „Ni j’ istina Jure moj brajeni.” Zneja Jure ćordo od medaje. Zboja j' Anu pod bilo srdajce. Aj, ručice sprijele srdajce. Aj, nožice levale zemljico. „Pusti mene tri beside reći.” „Oću ljuba koliko ti drago.” „Popuhajte tri mali vitrići. Gori, gori spriko crne gore. Gori, gori do tri brajni moji. Da niz mene truštva ni zanaska.” Sjutra danak na vrata su došli. „Dobro jutro, pretelica.” „Bog daj, bog daj tri kunjadi Jurini.” „Kadi nan je sestra Ana naša?” Doli, doli, dolinji kamari. Svilo prede na tanko vretence. Suze roni trig lice rumenke.” Poletija najmlađi kunjado. „Dobro jutro, Jure moj kunjado.” „Bog daj, tri kunjadi moji.” Zneja Juretu ćordo od medalje. Zboja Jureta spod bilo srdajce. Aj, ručice sprijele srdajce. Aj, nožice levale zemljico. Tamo so hi zakopali Svetoj Katerini. Z’ Ane j’ zresla roža i naranča. Z’ Jura j’ zresla trta i teranca- I so rekli: „Nas je majka omrzila, Kud hodila/tu/ da bi se sušila.